       DISCOGRAPHY
Burzum "Fallen" 2011
Byelobog Productions
Српски: Cписак песама
[Translated by Pantović Filip]
- С дрвета света (увод)
- Падам
- Пао
- Лудило
- Сваком сво?е
- Порука
- До пакла и назад (зак?учак)
С дрвета света (увод)
[инструментал]
Падам
Високо горе у времену сто?им;
у зелено?, лепо? и топло?,
снажно? крош?и, ме?' белим небесима,
окружен ретким лепим и при?ате?ским.
Падам.
Скроз до дна.
Високо горе у времену сто?им;
на врху крош?е дрвета света.
Са врха падам из времена;
доле у бездан, у празно и безвремено.
У паду се кора дрвета ме?а.
Гране и гранчице, лиш?е и плодови,
пролазе кра? мене великом брзином.
Коре?е и тло ми се приближава?у.
Мо?е време истиче негде другде.
У смрт, из смрти.
У живот, из живота.
Низ и преко реке
ко?а нема извор.
У тмину, из тмине;
у студен, из студени.
Кроз време, из времена;
тамо где се божанства осмеху?у.
Пи?ем из реке заборава,
неуквашен веслам преко мора мрж?е;
пловим са ветром у ле?а,
до кра?а, почетка и значе?а божанских мо?и.
Пао
До?и смрти, драга смрти;
да? ми реше?е свих загонетки;
да? ми к?уч и чаробни штап,
одмрси све чворове света.
Зашто у смрти, при?ате?у мо?, и само у смрти?
Зашто зара?аш у реку заборава?
Зашто у тмини, при?ате?у мо?, и само у тмини,
тражиш при?ате?ску топлину светла?
Пусти ме да отворим зак?учану собу,
пусти ме да стресем скривене руне,
пусти ме да хитнем коп?е сво?е,
у хладно срце трола.
Зашто у смрти, при?ате?у мо?, и само у смрти?
Зашто зара?аш у реку заборава?
Зашто у тмини, при?ате?у мо?, и само у тмини,
тражиш при?ате?ску топлину светла?
Овде ?е прво била смрт.
Заборав ?е увек побе?ивати.
Тмина ?е родила светло.
Шта ?ош желиш да знаш?
Смрти, драга смрти! Смрти, мо?а смрти!
Заборав ме узео.
Тмина се спустила заувек.
Шта ?ош могу да знам?
До?и смрти, драга смрти;
да? ми реше?е свих загонетки;
да? ми к?уч и чаробни штап,
отк?уча? сва зак?учана врата света.
Овде ?е прво била смрт.
Заборав ?е увек побе?ивати.
Тмина ?е родила светло.
Шта ?ош желиш да знаш?
Смрти, драга смрти! Смрти, мо?а смрти!
Заборав ме узео.
Тмина се спустила заувек.
Шта ?ош могу да знам?
Лудило
Престрашена авет у сенкама,
одрпана и сиромашна, али прелепа и богата,
уплашена и искрив?ена, али не и ?адна;
кри?е се на?бо?е што може.
Ве?ина ?е мрзи,
али ?е на?бо?и воле.
Радо путу?е дуго и далеко,
корача сама, боса по прашини,
непроходним путевима, запуштеним стазама,
животи?ским траговима и опасним ?азбинама.
Иде горе, ка рубу небеса
носе?и кофу пуну лудила.
небеса се почеше цепати када она стиже;
стадо оваца утихну.
Светла коса, лукави осмех,
плави поглед иза ?еног шала,
кожа бела као млеко, зуби бели као креда.
?ен смех плаши ве?ину нас.
Сваком сво?е
Пратим свог ко?а, у шуму.
Крварим; мокар од сво?е крви.
Стопала ми поста?у све тежа и тежа;
?ак бол у боку.
Панталоне су као гипс
око мо?их ногу, где се крв осушила.
Падам, али поново уста?ем.
Тетурам се, храм?ем, поср?ем, падам.
Мо? лов се завршава, у мокро? маховини
поред усам?ене обале месечевог ?езера.
Усам?ена обала месечевог ?езера.
Усам?ена обала месечевог ?езера.
Зашто морам искушавати сво?у судбу изнова и изнова?
Зашто морам заборавити на бол када се рана зацели?
Зашто се морам нави?и на уништено тело?
Зашто морам заборавити где сам пао прошли пут?
Зашто морам заборавити? Зашто морам заборавити?
Зашто морам осе?ати стари бол поново (и поново и поново...)?
?едном, сада, не могу да устанем поново.
Оста?ем тамо, у мокро? маховини, сам и умирем.
Не могу да устанем нити то желим.
Месец се огледа на површини ?езера и намигу?е ми.
Месец ми намигу?е.
Месец ми намигу?е.
Светлост се по?ачава.
Боги?а месеца ми прилази.
Више ми ни?е хладно.
Гре?е ме месечина.
Зашто морам искушавати сво?у судбу изнова и изнова?
Зашто морам заборавити на бол када се рана зацели?
Зашто се морам нави?и на уништено тело?
Зашто морам заборавити где сам пао прошли пут?
Зашто морам заборавити? Зашто морам заборавити?
Зашто морам осе?ати стари бол поново (и поново и поново...)?
Више ми ни?е хладно.
Гре?е ме месечина.
Више ми ни?е хладно.
Гре?е ме месечина.
Порука
Нека стрела путу?е од бога до бога,
широм света.
Нека се поша?е стрела од ку?е до ку?е,
целом духовном роду.
Сваком детету божанског рода.
Сваком духовном човеку.
Дошло ?е време секире, и време стреле.
Дошло ?е време коп?а, и време мача.
Узми сво? оклоп, и шлем.
Узми сво? штит, и мач.
Богови прошлости се уздижу,
из се?а?а божанске крви.
Неупр?ани. Незага?ени.
Црвено злато духовне баште. Они су ?ош овде!
Почу? звук рога како зове,
сваког духовног човека.
Почу? како ветар зави?а;
духови из зем?е прошлости.
Добри духови из дубине ума,
до ко?их никада ни?е допро пусти?ски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.
Прелепе Валкире. Напред за народ и прадомовину.
Енхер?ари. Окупите се за борбу у зем?и духова.
Сви. Напред за нашу крв и целу нашу зем?у.
Во?ско напред! Во?ско маршира?!
Нека стрела путу?е од бога до бога,
широм света.
Нека се поша?е стрела од ку?е до ку?е,
целом прелепом роду.
Богови прошлости се уздижу,
из се?а?а божанске крви.
Неупр?ани. Незага?ени.
Црвено злато духовне баште. Ми смо и да?е овде!
Добри духови из дубине ума,
до ко?их никада ни?е допро пусти?ски бог,
из старих извора прадомовине,
из старог Урда.
Уби?те непри?ате?ску кукавичку гомилу;
дивове и тролове,
чаробнице и оне ко?и крше заклетву.
Нека ?ихова крв оплоди наше тло.
До пакла и назад (зак?учак)
[инструментал]
|
